Ja nisam mama ali sam okružena djecom i nekako sam u doticaju sa iskustvom raznih mama,raznih odgoja i raznih karaktera djece.Nedavno sam čuvala nečaka koji je dosta razigran i veseo. Ima 3 godine.Ponekad mi se činilo da ne mogu s njim na kraj…
Ali kada dođe i poljubi me onim svojim nježnim usnama sve što je ružno odmah se zaboravlja.On je moja najveća radost..Teško je to opisati ali niti u jednom trenutku nisam osjećala da mi to djete može dan učiniti ružnim. Kao da sam u nekom drugom svijetu..Sve brige nestaju,samo osmijeh ostaje.
Inače obožavam djecu i radujem se danu kada ću i ja postati mama. Mislim da je to nešto neprocjenivo.
Moja prijateljica sada je trudna i ne mogu vam opisati koliko jedva čekam da rodi. Majčinstvo je velika odgovornost ali i velika sreća. Sve što u životu napravili, karijera, dobrota, brak…Ništa ne ostavlja tako dubok trag kao djete. Na kraju krajeva samo to ostaje..Samo je to motiv da i dalje živimo i volimo. Baš se radujem danu svog majčinstva…
Sa sigurnošću tvrdim da ću biti najsretnija i najponosnija mama na svijetu!
Teta Dijana iz Virovitice
(Foto: ilustracija)
