Iz zemlje cipela doputovao je par cipela. Cipele su se veselile jer su trebale čuvati noge jedne male djevojčice. Bile su ponosne što su dobile takav zadatak. Djevojčica je prvi put obula cipele i povukla ih za jezik.
– Ah joj! – zaurlale su cipele, a djevojčice se uplašila. Majka je odmah dotrčala i upitala što se dogodilo.
– Ja sam samo povukla cipelu za jezik, a cipela je zaurlala – žalila se djevojčica.
– Možda bi trebala biti malo nježnija prema cipelama – predložila je mama.
– Hoću mama, obećavam – rekla je djevojčica.
Čim je izašla van zaboravila je na obećanje koje je dala majci. Zatrčala se u novim cipelama u najveće blato. Cipele su bile šokirane i mokre. Pljuvale su blato koje ih je zarobilo sa svih strana. Kad je mama ugledala kako su cipele blatnjave, jako se naljutila na djevojčicu.
– Zar mi nisi obećala da ćeš bolje čuvati te nove cipele? – pitala je.
– O joj, zaboravila sam, bolje ću ih čuvati – pokajala se.
Kad su te večeri cipele bile izute, odahnule su. Sasušeno blato stezalo ih je sa svih strana i čak ih je grebalo po jeziku. Zaplakale su nad svojom sudbinom i zamolile su maminu pomoć kako bi lakše disale. Mama je negodovala i gledala novi par cipela kako jeca. Pozvala je djevojčicu i rekla joj da želi da očisti svoje nove cipele. Djevojčica se isprva pobunila, ali kad je bolje pogledala koliko su cipele prljave, odlučila se ipak potruditi i oprati ih.
– Imam jednu ideju – rekla je mama
– Ubuduće, kad poželiš gaziti po blatu i vodi, obući ćemo stare gumene čizme koje to jako vole. Jedva čekaju da gaze po blatu. Ove su ipak nove i osjetljive cipele, pa ćemo ih čuvati. Dogovoreno?  – upitala je mama
-Djevojčica je kimnula glavom i složila se. Obula je nove cipele i čim je izišla van, ugledala je ogromnu lokvu. Skoro je skočila u nju, a onda se sjetila da njene nove cipele ne žele skakati po vodi. Zaobišla je lokvu, a mama ju je pohvalila. Uveče kad je krenula u šetnju, djevojčica je obula gumene čizme i sretno skočila u najveću lokvu i blato. Čizme nisu rekle niti riječi, bile su vrlo sretne.

Piše: Sandra Sabljak