Nakon obavljenog pregleda kod ortopeda sin i ja otišli smo u našu pizzeriju jer znam da Bojan nikad ne odbija pizzu. Prije toga bili smo u trgovini i kupili neke stvari da bi nakon trgovine ustanovio da nisam ponio dovoljno gotovine a i kartica mi je ostala kod kuće, a kuća je 30 km udaljena.
Sad ja zbrajam sitniš i kažem Bojanu da možda neće biti dosta novaca za pizzu ili će biti dosta ako se odreknem pića. I tako u pizzeriji zaključim da će biti ipak i za piće ali je sin bio zabrinut i rekao – ali tata, ako nemaš dosta mogu ja bez coca cole. Kažem ja njemu neka ne brine.
Na kraju dođe konobar da naplati, ja brojim sitniš, konobar vadi novčanik, otvori ga – a sin kaže: E, tata ne trebaš brojiti evo on će platiti.
tata Mladen
