Osjećam tugu i usamljenost i ne znam kako da si pomognem

Dobar dan, ja sam D. Željela bi da mi se pomogne jer svaki dan provodim sama. Imam 19 godina i svaku večer se pomolim Bogu ali zaspim u suzama. Roditelje nemam već 13 godina, živim s bakom i dva brata. Imala sam prijateljica jako puno, a i upoznala sam jednog dečka prije godinu dana s kojim sada više nisam. Povrijedila me jedna prijateljica dok sam slavila svoj 19. rođendan. Ona je tom mom bivšem dečku rekla nešto što ja nisam čula, ali jako drsko, ružno i bezobrazno. On je svejedno dolazio, obožavao me i volio, a ta prijateljica ga je dodala na Facebooku i možda mu je tamo svašta ružno pisala o meni. Baku i braću ne smijem ništa pitati, odmah se deru na mene. Imam familiju ali i oni mi se isto smiju dok ja nešto pitam i odmah svašta pričaju za mene okolo po selu. Bratić me se srami, sve te prijateljice koje su bile na rođendanu su me izvrijeđale, posvađale se sa mnom, odbile me i više se ne javljaju, a taj dečko je bio uz mene, ali se počeo prije 5 mjeseci stalno svađati sa mnom, i ja s njim, vrijeđa me i ja njega, pa onda zbog toga ne dođe po mjesec dana k meni, pa se javi kad shvati sve. Ja ne smijem zbog bake imati drugog, jer su ta sva familija njega prihvatili. Ne pljujem po njemu, ali stalno se svađa sa mnom. Ostavila sam ga prije par dana i žao mi je, volim ga više od svega. Kažem svima u familiji da bi išla u auto školu, a oni mi kažu da nisam čista u glavi, da bi zgazila sve ljude i uništavaju me. Baka me stalno nešto ogovara sa sestričnama, s tetkom, braćom, sa svima da ja ne čujem. Ili dok se hoću upoznati s nekom osobom baka bi mi nešto rekla i ja se nje nekako bojim. Sve napravim kod kuće i izvan kuće, imam novaca šta sam si malo zaradila, kupim joj što želi i još više valjaju moja dva brata, nego ja. Moju braću se poštuje a mene ne, a nikada nikakvo zlo im nisam napravila. Ne hvalim se, ali sam predobra osoba, dala bi im život, krv, srce da znaju koliko ih ja volim. Govore mi sestrična, braća, baka, tetak, teta, svi u mojoj familiji kako nemam ništa u glavi zato jer se znam s njima našaliti. Sve za njih napravim, a oni me još gaze. Pa zašto? Pomozite mi. Više nemam dečka, nemam prijatelje, prijateljice, nitko ne želi biti uz mene, niti mi dati potporu, pažnju, ljubav. Volim pjevati jako, po kući pjevam i htjela sam jednom otići u glazbenu školu, no svi su se tome smijali, svi su me odgurnuli, nemaju srca prema meni nikakvoga, a ja plačem.

Htjela bih od vas savjet neki, jer više ne mogu ovako. Uništavaju me svi oko mene, svi po redu, a ne znam zašto? Hoću imati normalnu vezu, ljubav, ali to ne mogu naći. Ja se više ne mogu boriti protiv tuge i samoće, da nemam nikoga uz sebe i kraj sebe. Pomoć od vas bi mi jako pomogla! Hvala vam puno od srca unaprijed!

Draga D.,

žao mi je što se osjećaš usamljeno, što nemaš podršku u svojoj okolini. Zašto se tvoja baka, bratići, sestrične, prijatelji ponašaju tako kako se ponašaju zaista ne znam.

Nekada ljudi nisu niti svjesni koliko nas povređuju svojim postupcima i riječima. U toj situaciji je važno da im to kažemo i da se zauzmemo za sebe kada procjenjujemo da netko radi nešto što nam nije ok.

Činjenica je da druge ljude i njihovo ponašanje ne možemo mijenjati. Ali, možemo mijenjati svoje. Ne znam kakve su tvoje reakcije na njihovo ponašanje, no rekla bih da je izuzetno važno da znaš postaviti granice, da znaš reagirati na ok način i zauzeti se za sebe. Hoće li takvo tvoje ponašanje promijeniti njihovo – možda hoće, možda neće: na to ne možeš utjecati. Ali, opet možeš odlučiti želiš li zadržati neke odnose u kojima se ne osjećaš dobro ili ne. Prijatelji su ljudi koje sami biramo i tu zaista imamo izbor izabrati one koji nam odgovaraju, koji se prema nama ponašaju ok, s kojima nam je ugodno. Obitelj ne možemo birati i nekada je teško održavati odnose samo radi krvne spone. Ali, čak i ti odnosi mogu funkcionirati unatoč razlikama.

Ako neke odnose odlučiš zadržati, tada jedino možeš postavljati granice i promijeniti svoj pogled na njihovo ponašanje na način da te to ne dira. Svjesna sam toga da to nije lako i moje mišljenje je da bi ti u ovom trenutku zaista dobro došla podrška stručnjaka koji će te naučiti kako da se zauzmeš za sebe, kako da mijenjaš svoje reakcije i kako da u konačnici povećaš svoje samopouzdanje što će se sigurno odraziti i na prirodu tvojih odnosa s drugima.

O zauzimanju za sebe možeš pročitati malo više u ovom članku.

Šaljem ti podršku.

KRISTINA BAČKONJA

dipl. psiholog, NLP trener
Centar Budi svoj

Moji odgovori