Bio jednom jedan zečić koji se zvao _______. Kao i svi zečići i zečić ______ je najviše volio skakati i jesti mrkvu.

Jednog jutra zečić je iskočio iz kreveta, oprao zube i odskakutao van.

Odskakutao je na jedno posebno mjesto. Na tom posebnom mjestu mrkve su rasle samo za njega.

A li kada je stigao na to posebno mjesto, koje se skrivalo iza dva najveća stabla u šumi, razočarao se. Više nije bilo niti jedne mrkve. Bio je tužan i zabrinut; pitao se: “Gdje su nestale moje mrkve?“

Odskakutao je dalje u šumu. Tada je vidio jednu zečicu kako plače pokraj kolica punih mrkve.

„Tko si ti?“ – upitao ju je.

„Ja sam zečica _______.“

„A zašto plačeš ?“ – pitao je dalje.

„Ove mrkve su mi teške za voziti. A moja braća čekaju me kod kuće, jako su gladna.“

„Ja sam snažan zečić!“- rekao je zečić_______. „Pomoći ću ti!“

Tada je zečić ________ uzeo kolica puna mrkve i slijedio je zečicu ________.

Kada su došli ispred kuće, puno malih zečića je veselo doskakutalo van.

Zečići su u trenu ispraznili kolica puna mrkve, ali jedna mrkva je ostala na dnu. Zečica je uzela tu mrkvu i pružila je svom novom prijatelju zečiću _______.

„Izvoli. Ova mrkva je za tebe.“ – rekla je zečica. „Ovako ti se zahvaljujem jer si mi pomogao.“

Zečić  je uzeo mrkvu i zahvalio se te veselo odskakutao kući. Sada je znao da na posebnom mjestu u šumi ne rastu mrkve samo za njega.

 

Autorica priče: RUŽICA LEŠ