Na kraju duge, duge ulice u bijeloj kućici sa crvenim krovom živio je jedan psić po imenu ________. Svakoga jutra iz susjedova dvorišta pijetao bi glasno zakukurikao i pozivao sve da ustanu.

Tata i mama psić odmah bi iskočili iz kreveta, skinuli svoje pidžame, odjenuli odjeću i oprali zube. Potom bi sasvim nježno krenuli buditi malog psića _______.

Psić je lagano otvarao svoje velike smeđe oči i veselo pogledavao svog tatu i svoju mamu.

– ________ pripremio sam ti odjeću da se odjenemo! – nježno je rekao tata psić.

– Neću! – glasno je vikao psić ________ .

– Želim ostati cijeli dan u pidžami! –

– Ali moramo ići na posao i u vrtić, bilo bi ti hladno ako bi izašla u pidžami! – rekla je mama psić.

– Neću! – i dalje je vikao maleni psić.

Mama i tata su se tužno pogledavali i izašli su van iz sobe.

Na stolici pokraj kreveta ležale su uredno složene hlačice, majica i čarape. Psić _______ je znatiželjno pogledavala prema njima, ali nije još bila sigurna da li bi to odjenula.

Tada se začu tihi plač i meškoljenje na stolici.

Hlačice, majica i čarape su se gurkale. Ja, ja želim da mene danas ______ odjene! – rekle su jecajući hlačice.

Ja želim danas prošetati izvan kuće, igrati se u vrtiću, pokazivati se da mi se svi dive! – odgovorila je majica.

Mi  želimo da nas _______ stavi na svoje noge kako bismo mogli trčati i trčati! – uzbuđeno su vriskale čarapice.

Psić ______ prišao je odjeći i znatiželjno ih pogledao.

Odjeni mene, odjeni mene! – svađala se i gurkala odjeća.

– Ali ja jako volim svoju pidžamu! U njoj mi je tako udobno! – rekao je psić _______.

Ali ja ne želim nikuda ići!– govorila je pidžama. Ja najviše volim ležati u krevetu.

Psić _______ sada nije stvarno znao što da radi, najradije bi legla u pidžami, ali pijetao je već odavno pozivao na ustajanje i polazak na posao.

Imamo ideju!, odgovorila je odjeća. Nas možeš odjenuti kada ideš u vrtić, jer mi jedva čekamo da izađemo van i da se igramo, da nam se svi dive. Ako odjeneš nas neće ti biti hladno vani, a pidžama je jako tanka i u njoj bi se mogla prehladiti. A navečer kada dođeš kući odjeneš svoju pidžamu koja baš i ne voli izlaziti van!

Tada su u sobu ušli mama i tata.

– Hajde _____, moramo se odjenuti. Još malo pa moramo krenuti!“

Psić ______ je brzo skinula svoju pospanu pidžamu i stavila ju u krevet da dalje spava i brzo obukla odjeću koja se veselo gurkala na stolici.  Željela je prošetati svoju odjeću da joj se svi dive, a i pomalo ju je bilo strah da se ne bi prehladila u tankoj pidžami.

Tako je svakog jutra u bijeloj kući sa crvenim krovom, psića _______ čekala vesela odjeća  da ju odjene. A psić ______ je brzo svakog jutra čim bi pijetao zakukurikao skidao svoju pidžamu i oblačio odjeću.

 

Autorica priče: Ružica Leš