Vatra je tiho tinjala u malenoj peći i širila svoj topli dodir kroz stare, drvene grede. A tamo, malo udaljena od peći, sjedila je baka u svom omiljenom naslonjaču i drijemala. Pokraj njenih nogu ispružio je svoje šape pas Šarko koji je također spavao. Bio je to sasvim malen psić koji je bio veseo i zaigran.

Odjednom iz bakinih ruku padne klupko vune ravno Šarku na njuškicu. Kao što to biva s malenim psićima Šarko veselo uhvati klupko i počne lajati. Baka se prene iz sna i reče: „Ma vidi ti njega, sad bi se baš igrao! Pusti to! Vrijeme je za spavanje.“ Šarko tužno spusti glavu i uvuče se u svoju košaru pokraj peći.

Sljedećeg dana Šarko je veselo čekao pokraj vrata baku i mislio si: „Joj, jedva čekam da baka otvori vrata i baci mi onu moju crvenu lopticu! Jako volim trčati za loptama.“ Ubrzo je začuo bakine korake. „Evo, me! Evo me! Hajde izađi van da se protrčiš!“
Šarko je još uvijek sjedio kod vrata držeći svoju crvenu loptu u ustima i čekao da je baka baci.
„Joj, vani je tako hladno, a mene bole kosti. Evo, lovi!“, baka uzme loptu i baci je van, te zatvori vrata.
„Je, je! Uhvatit ću je! Lopta je moja!“, veselo je potrčao Šarko.
„Imam je bako! Ulovio sam je!“, veselo je dotrčao natrag u dvorište ali bake nije bilo.

Šarko je bio tužan, želio je da se baka igra s njim, da idu u duge šetnje kao što su to činili proljetos.
„No, dobro! Već ću se ja sam zabaviti.“, pomislio je Šarko te krenuo u avanturu istraživanja dvorišta. Bilo je tu koka koje je trebalo juriti a valjalo je i zaviriti iza ograde. Naime iza ograde nalazila se velika, zelena livada.
„Velika je ova livada. Malo me je strah sad kada nema bake, ali mislim da ću uspjeti i sam pretrčati je cijelu.“, pomislio je Šarko i brzo poput munje odjurio.
„Dođi maleni! Dođi!“, baka je dozivala Šarka.
„Evo me bakice stižem!“, veselo je dotrčao do bake te stao skakati po njenim nogama.
Baka ga je primila u ruke te ponijela u kuću.

Sljedećeg dana baka je opet bila preumorna za igru, pa se Šarko išao sam igrati na obližnju livadu. U jednom trenu začuo je korake kako mu se približavaju. Pomalo ga je bilo strah, bio je navikao da je baka uvijek uz njega i to mu je pružalo osjećaj sigurnosti.

Tada je ugledao tetu koja je u ruci nosila njegovu loptu.
„No, dođi maleni! Ovo je sigurno tvoja lopta“, rekla je teta. Šarko se skutrio u malenu lopticu, bilo ga je strah. Tada ga je dodirnula nježna ruka tete: „Ne boj se maleni. Samo te želim pomaziti.“
Godio je Šarku taj topli, nježni glas. Strah ga je odmah napustio i osjetio je meki tetin dodir na svojoj glavi. Ubrzo se Šarko sprijateljio s tetom, te je veselo trčkarao oko nje.
Teta mu je bacala njegovu crvenu loptu i lovila ga po livadi. Šarko i teta su uživali u zajedničkoj igri. Baš kada se spremao uloviti loptu začuo je i bakin glas: „Gdje si maleni? Dođi!“.
Šarko je veselo krenuo prema baki a teta ga je slijedila.

„Dobar dan! Krasan vam je ovaj psić.“- rekla je teta.
„A da, je! Jako je veseo i zaigran. Dobila sam ga na poklon da mi radi društvo.“
„Vi ste sretna žena što imate takvog veseljaka.“, odgovorila je teta.
„Da, pravi veseljak. Samo mene zdravlje lagano napušta, pa se baš ne mogu brinuti o njemu onako kako bi trebalo“, tužno je spustila glavu baka.

Naime, već neko vrijeme si je teta željela nabaviti malog psića za kojega bi se brinula i pružila mu ljubav. U tom trenu došla joj je u glavu jedna zamisao, te kaže baki: „ Ja živim malo dalje od vašeg sela i već neko vrijeme tražim nekoga tko bi me uveseljavao, o kome bih se brinula i pružila mu ljubav i pažnju. A vaš Šarko je baš predivan!„
Baka tada kaže: „Iako ga jako volim, mislim da bi Šarku bilo bolje s vama. A i čini me da mu se jako sviđate. Ja sam stara i noge me više ne služe, a Šarko zaslužuje nekoga tko će mu se posvetiti, igrati se s njime i brinuti se o njemu.“

Šarko je to sve slušao i promatrao obje žene.
Jako je volio baku, ali ova teta mu se jako sviđala, s njome mu je bilo jako zabavno a i imala je nježna dodir. A psi znaju već po dodiru tko je pun ljubavi.
I tako se Šarko oprostio od bake i krenuo u novu avanturu istraživanja grada s tetom koja mu se jako sviđala.
Teta je obećala baki da će ga dovoditi u posjetu i da će se dobro brinuti o njemu.

Baka je bila tužna, ali znala je da tako treba biti.

Pomalo je Šarka bilo strah kad je sjeo u auto, ali taj strah ubrzo je otjerao nježan glas i topla ruka tete. Znao je i osjećao da će mu ova teta pružiti sve što mu treba, najviše od svega ljubav i pažnju.

Autorica priče: Ružica Leš